Početna / Ginekološki savetnik / Trudnoća tokom adolescencije

Trudnoća tokom adolescencije

Trudnoća tokom adolescencije je univerzalan i u većini zemalja sveta nepotpuno rešen
problem. Učestalost adolescentne trudnoće se, ipak, veoma razlikuje među zemaljama, što se
prvenstveno objašnjava nejednakim udelom mladih koji su seksualno aktivni i obimom
angažovanosti društva u pripremi mladih za polni život. Zemlje s visokom učestalošću
adolescentnih trudnoća odlikuje intenzivan porast učestalosti seksualne aktivnosti
adolescenata sa nepostojanjem osmišljene društvene akcije koja bi doprinela kanalisanju
seksualnosti mladih i prevenciji posledica. Procenjena stopa trudnoća kod adolescentkinja u
Srbiji (50/1.000 devojaka 15-19 godina u jednoj kalendarskoj godini) je jedna od najviših u
Evropi. Opadanje stope adolescentnih trudnoća, zapaženo u velikom broju zemalja Evrope,
postignuto je pravovremenom edukacijom mladih i promocijom savremene kontracepcije, ali i
motivisanjem mladih da, izbegavajući preuranjeno rađanje, ostvare bolje obrazovanje i
ekonomski napredak.

Trudnoća nastala tokom adolescencije ima visoku cenu, kako sa individualnog, tako i sa
šireg društvenog aspekta. Zdravstvene i psihosocijalne posledice su brojne i ozbiljne, bez
obzira da li će ishod trudnoće biti njen namerni prekid ili rađanje deteta.

 

Namerni prekid trudnoće kod adolescentkinja
Savremeno društvo ima liberalniji odnos prema namernom prekidu trudnoće kao vidu
kontrole rađanja. Stoga je snižavanje stope maloletničkih trudnoća i porođaja u velikom broju
zemalja sveta bilo, nažalost, praćeno porastom stope artificijalnih pobačaja. Tako se
abortusom završi dve trećine adolescentnih trudnoća u Danskoj, oko 60% u Francuskoj i
Norveškoj i 70% u Švedskoj. Izuzetak je Holandija, koju pored niskih stopa maloletničkih
trudnoća i porođaja odlikuje i niska učestalost namernog prekida trudnoće kod
adolescentkinja, ostvarena prvenstveno primenom savremene i efikasne kontracepcije. Visoka
stopa abortusa kod adolescenata odražava, naime, i neuspeh da se mladi ljudi obrazuju i
osposobe da koriste modernu i efikasnu kontracepciju.
U Srbiji stopa abortusa kod adolescenata iznosi oko 20 promila (20 abortusa na 1.000
devojaka adolescentog uzrasta), što se može oceniti kao visoka učestalost neželjenih
trudnoća kod mladih osoba. O veličini ovog problema govori podatak da se, prema nalazima
ispitivanja, do kraja adolescencije jedna ili više trudnoća dogodi svakoj šestoj seksualno
aktivnoj devojci u Beogradu. Indukovanim abortusom, međutim, veoma često regulišu plodnost
i žene starijih životnih doba, tako da se kod adolescentkinja izvrši samo oko 3,0% od
ukupnog broja ovih intervencija. Sličan model regulisanja plodnosti je prisutan, zbog rane
liberalizacije abortusa, i u bivšim socijalističkim zemljama.
Namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava psihofizičko zdravlje adolescentkinja.
Zbog nezavršenog biološkog razvoja kod adolescentkinja su, u odnosu na osobe starijeg
životnog doba, češće komplikacije, kao što su povrede unutrašnjih polnih organa,
krvavljenja, anemije i infekcije. Nastala zapaljenja polnih organa mogu da poprime hronični
tok i da rezultuju hroničnim bolovima u maloj karlici, nemogućnošću začeća ili
poteškoćama u ostvarivanju optimalnog toka i ishoda narednih trudnoća. Dugoročni
negativni uticaj namernog prekida trudnoće na reproduktivno zdravlje žena u Srbiji
potvrđuju rezultati studije, prema kojima abortus značajno povećava rizik za nastanak
spontanih pobačaja i prevremenih porođaja u narednim trudnoćama. Sterilitet predstavlja
posebno ozbilju komplikaciju namernog prekida trudnoće. Učestalost sekundarnog steriliteta
posle namernog prekida trudnoće kod žena koje prethodno nisu rađale, prema rezultatima
ispitivanja sprovedenim u Srbiji, iznosi do 14,4%.
Namerni prekid trudnoće često predstavlja i emocionalno traumatično iskustvo.
Rezultati istraživanja, koja su sprovedena u Ukrajini i Rusiji, pokazuju da se oko 70% žena
nakon abortusa oseća depresivno. Kada je reč o adolescentkinjama, usled njihove
psihosocijalne nezrelosti, ovakav događaj može da rezultuje depresijama, suicidalnim idejama
i da dovede do razvoja antisocijalne strukture ličnosti. Istraživanja u Srbiji pokazuju da
približno za svaku desetu adolescentkinju indukovani abortus predstavlja težak
emocionalni stres i neposredni uzrok depresije.
Trudnoća i rađanje tokom adolescencije
Mada je preko 90% trudnoća nastalih tokom adolescencije neplanirano, veliki broj se
nastavlja i rezultuje rađanjem deteta. U Srbiji se na taj način završava polovina
maloletničkih trudnoća. Rađanje u periodu adolescencije predstavlja poseban zdravstveni i
psihosocijalni problem. S obzirom na to da trudnoća predstavlja posebnu vrstu fiziološkog
opterećenja organizma, zbog telesne nezrelosti devojaka koje rađaju pre 18. godine života
povećana je učestalost spontanih pobačaja, prevremenih porođaja i patoloških stanja u
trudnoći.
Kod adolescentkinja se trudnoća često obelodanjuje kasno, odnosno u odmaklom stadijumu.
To je uslovljeno brojnim razlozima. Kod veoma mladih devojaka uzrok najčešće treba tražiti u
njihovoj nezrelosti i neznanju, što im otežava da u prvim mesecima postanu svesne trudnoće.
Ima adolescentkinja koje ne žele da nastave trudnoću, ali nemaju hrabrosti da zatraže pomoć,
jer se boje osude okoline. Prvenstveno, da će zbog trudnoće doživeti kaznu ili odbacivanje
roditelja, stigmatizaciju u svojoj vršnjačkoj grupi ili će morati da prekine školovanje.
Odlažući donošenje odluke, te devojke se prvi put javljaju lekaru u uznapredovaloj trudnoći
kada nema više mogućnosti da se izvrši namerni pobačaj. Prema važećim zakonskim
rešenjima Republike Srbije, trudnoća se može prekinuti na zahtev trudne ženske osobe
starosti 16 i više godina samo do navršenih deset nedelja gestacije. Ako je devojka mlađa od
16 godina, za izvršenje artificijalnog abortusa potrebna je saglasnost roditelja ili
staratelja.
Veoma je važno da trudnice adolescentnog uzrasta redovno odlaze kod lekara od početka
trudnoće, jer su u povišenom riziku za nastanak poremećaja u razvoju ploda ili patološkog
toka trudnoće. Zbog nezavršenog telesnog razvoja, porođaj je često otežan, a novorođenčad su
niske porođajne težine i nedonesena. Zato je važno da adolescentkinja već na početku trudnoće
bude upoznata sa principima pravilne ishrane i higijene tokom trudnoće, potrebom da
izbegava duvan, alkohol i psihoaktivne supstance, da redovno odlazi na kontrole i pridržava
se uputstava lekara i da se pripremi da postane majka.
Rizici po zdravlje novorođenčeta majki adolescentnog uzrasta se prolongiraju i tokom
perioda materinstva. Čak i starijoj adolescentkinji, koja je fizički sposobna da se na
odgovarajući način brine o svom detetu, mogu da nedostaju emocionalna stabilnost, zrelost i
iskustvo koje su preduslov materinstva. Zato se deca maloletnih majki znatno češće
hospitalizuju zbog urgentnih stanja, crevnih infekcija i nezgoda tokom prvih pet godina
života. Rezultati više istraživanja ukazuju da deca iz trudnoća adolescentkinja češće imaju
usporeni psihomotorni razvoj, sporije se socijalizuju i skloni su maloletničkoj
delinkvenciji, a ispoljavaju tendenciju da i sami prerano postanu roditelji.
Mladi koji postanu roditelji tokom adolescencije obično prekidaju školovanje i
smanjene su im šanse da se ostvare na nekim drugim životnim poljima. Ukoliko se između
mladih u takvoj situaciji ostvari zajedništvo, često se završava raskidom i razvodom.
Dr sci.med. Katarina Sedlecki

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

14 − 13 =