Početna / Ginekološki savetnik / Sprečavanje neplanirane trudnoće

Sprečavanje neplanirane trudnoće

Mada odlaganje seksualne aktivnosti do dostizanja relativne zrelosti predstavlja
najbolje rešenje i racionalni izbor koji vodi očuvanju reproduktivnog zdravlja, sve veći broj
adolescenata preuranjeno počinje sa seksualnim odnosima. Zato je važno da mladi
pravovremeno steknu ispravne i potpune informacije o efikasnim metodima kontracepcije.
Istraživanja sprovedena u Srbiji su pokazala da je jedan od osnovnih osnovnih razloga visoke
stope adolescentnih trudnoća nedovoljno znanje mladih o prednostima savremene
kontracepcije i štetnim efektima namernog prekida trudnoće.
Metod kontracepcije koji se smatra idealnim za mladu osobu trebao bi da štiti
reproduktivnu funkciju i da bude bezbedan za zdravlje, efikasan u sprečavanju trudnoće,
reverzibilnog delovanja sa vraćanjem plodnosti neposredno po prekidu korišćenja, ekonomski
prihvatljiv, jednostavan za primenu i bez izraženih neželjenih delovanja. S obzirom da
nijedan metod u potpunosti ne zadovoljava ove kriterijume, primena kontracepcije u
adolescenciji se zasniva na sledećim stavovima:
– Zdravlje adolescenata više ugrožava trudnoća od bilo kog metoda kontracepcije.
– Seksualno aktivnim adolescentima se preporučuje dvostruka zaštita, u cilju istovremenog
sprečavanja neželjene trudnoće i polno prenosivih infekcija, uključujući i infekciju
HIV. Zbog toga se mladim parovima uvek preporučuje da koriste kondom. Da bi se povećala
kontraceptivna efikasnost, uz kondom treba koristiti još jedan metod – postkoitalnu
kontracepciju u vanrednim okolnostima ili kombinovanu oralnu kontracepciju.
– Izbor metoda kontracepcije predstavlja kompromisno rešenje, jer svaki vid preveniranja
začeća ima prednosti i nedostatke. Izbor zavisi od želja i potreba mladog para, njihovih
kulturoloških obeležja, religijskih uverenja i zdravstvenog stanja.
– Pri opredeljivanju za metod kontracepcije treba se rukovoditi ne samo kontraceptivnom
efikasnošću, već i tzv. nekontraceptivnim prednostima metoda, odnosno njegovim
pozitivnim obeležjima koje nisu direktno vezane za sprečavanje trudnoće.

Metodi koji se preporučuju mladima
Kondom za muškarce
Kondom je mehanički metod kontracepcije, napravljen da prepokrije penis u erekciji. U
većini slučajeva sačinjen je od tankog gumiranog lateksa. Da bi bio efikasan, kondom treba da
se koristi pravilno i pri svakom seksualnom odnosu. Ako se koristi na taj način, stopa
neuspeha iznosi 2 trudnoće u grupi od 100 žena tokom prve godine korišćenja.
Ovaj metod kontracepcije ima brojnih prednosti, među kojima je najznačajnija što
obezbeđuje istovremenu zaštitu od polno prenosivih infekcija i trudnoće. Može da poboljša
seksualno funkcionisanje tako što doprinosi podeli odgovornosti u partnerskoj vezi i
prevenira prevremenu ejakulaciju čime se produžava trajanje polnog odnosa. Kondom može da
postane neefikasan ako se izlaže toploti, sunčevom svetlu ili vlazi. Lubrikanti na bazi ulja
i biljnih preparata, lokalno nanošenje ulja za bebe, terapijska primena nekih vaginaleta
oštećuju kondom i umanjuju njegovu efikasnost.
Ženski kondom
Ženski kondom je sačinjen od tanke, prozračne, meke plastike. Pre seksualnog odnosa se
postavlja u vaginu, tako da pri odnosu onemogućava direktan kontakt između penisa i vagine.
Ako se koristi pravilno i redovno stopa neuspeha ženskog kondoma iznosi 5 trudnoća na 100
žena tokom prve godine korišćenja. Ženski kondom je stvoren da bi omogućio zaštitu od
polno prenosivih infekcija i trudnoće onim ženama koje su u riziku za nastanak ovih
oboljenja, a njihov partner ne može ili ne želi da koristi muški kondom. Postoje i parovi
kojima je ženski kondom prihvatljiva redovna kontracepcija.
Hormonska oralna kontracepcija
Sadrži dva sintetska hormona koji su slični prirodnim hormonima žene, estrogenu i
progesteronu. U savremenim preparatima doza hormona je veoma niska. Pakovanje ima 21 ili
više tableta. Hormonska kontracepcija primarno deluje tako što sprečava sazrevanje jajnih
ćelija i ovulaciju. Veoma je efikasna kada se koristi redovno i pravilno. Tada je stopa
neuspeha ispod jedne trudnoće kod 100 žena tokom prve godine korišćenja.
Pored visoke pouzdanosti u zaštiti od trudnoće, hormonska oralna kontracepcija ima i
drugih prednosti. Jedna od najvažnijih je što povoljno utiče na karakteristike krvarenja, koja
nastupaju u pravilnim vremenskim intervalima, smanjenog su intenziteta i postaju bezbolna.
Važne zdravstvene dobrobiti su da doprinosi očuvanju plodnosti, smanjuje rizik za nastanak
zapaljenja unutrašnjih polnih organa i smanjuje rizik za razvoj malignih procesa materice i
jajnika.
Ozbiljna neželjena delovanja hormonske kontracepcije su retka kada su korisnice mlade
i zdrave osobe.
Hormonska transdermalna i vaginalna kontracepcija
Pored preparata za oralnu primenu, hormonska kontracepcija postoji u obliku tzv.
kontraceptivnih flastera i vaginalnih prstenova. Hormoni se kod devojaka koje koriste
kontraceptivne flastere resorbuju preko kože, a tokom upotrebe vaginalnih prstenova preko
sluzokože vagine. Prednost transdermalne i vaginalne hormonske kontracepcije je što
primena manje opterećuje, jer kontraceptivni flasteri deluju tokom 7 dana, a vaginalni
prstenovi 21 dan. Njihova efikasnost i način delovanja se ne razlikuju u odnosu na preparate
za oralnu primenu.
Hormonska postkoitalna kontracepcija
Predstavlja vanredni metod kontracepcije, koji se koristi posle nezaštićenog
seksualnog odnosa, odnosno kada je došlo do neuspeha pri primeni redovne kontracepcije
(mehaničko oštećenje kondoma, zaboravljena hormonska tableta). Treba da se primeni tokom
prvih 72 sata. Može da spreči oko tri četvrtine trudnoća koje bi nastale da postkoitalna
kontracepcija nije primenjena. Važno je naglasiti da je to vanredni metod kontracepcije koji
iz više razloga ne može da bude zamena za redovnu kontracepciju: manje je efikasna od redovne
kontracepcije, sadrži relativno visoku dozu hormona i sprečava trudnoću u ograničenom
vremenskom periodu od najviše tri dana posle polnog odnosa.
Metodi koji nisu prikladni za mlade
Materični umetak
Mali, savitljivi umetak čiju osnovu čini plastična masa, a može da sadrži namotaje
bakra ili cilindar s progesteronom. Postavlja se u šupljinu materice. Ostvaruje
kontraceptivni efekat tokom više godina. Sprečava trudnoću višestrukim mehanizmima, a
prvenstveno tako što onemogućava usađivanje oplođene jajne ćelije u matericu. To je veoma
efikasan metod kontracepcije. Stopa neuspeha iznosi ispod jedne trudnoće kod 100 žena
tokom prve godine korišćenja. Materični umetak je prikladan metod za žene koje su u braku i
već su rađale decu. Kod mladih može da poveća rizik za razvoj zapaljenja unutrašnjih polnih
organa. Stoga se devojkama koje koriste materični umetak, u cilju pravovremenog otkrivanja
komplikacija, savetuju redovne kontrole kod ginekologa.
Dijafragma
Kontraceptivno sredstvo oblika kape, sačinjene od meke gume, koja se pre odnosa
postavlja u vaginu tako da pokriva grlić materice onemogućavajući prolazak spermatozoida iz
vagine u više delove reproduktivnog sistema žene. Nije metod koji je prikladan za mlade
osobe. Stopa neuspeha iznosi 6 trudnoća kod 100 žena tokom prve godine korišćenja.
Spermicidi
Hemikalije koje postavljene u vagini inaktivišu spermatozoide i tako pružaju izvesnu
zaštitu od trudnoće. Nije efikasan metod sprečavanja začeća, a ne pruža ni zaštitu od polno
prenosivih infekcija, pa se zato ne preporučuje mladima.
Metod prekinutog snošaja
Sprečava trudnoću tako što se seksualni odnos prekida pre ejakulacije i do izlivanja
sperme dolazi van tela žene. Naziva se i metod coitusa interruptusa. Nije efikasan u zaštiti od
trudnoće. Trudnoća se u jednoj kalendarskoj godini dogodi svakom petom paru koji na ovaj
način reguliše plodnost.
Metod izbegavanja odnosa u plodnim danima menstruacionog ciklusa
Period „plodnih dana“ može da se odredi matematičkim proračunom koji se zasniva na
dužini menstruacionih ciklusa korisnice, zatim merenjem bazalne temperature, kao i
procenjivanjem izgleda sluzi iz grlića materice (u vreme ovulacije ona postaje prozračna i
rastegljiva). Metod izbegavanja odnosa u plodnim danima menstruacionog ciklusa nije
efikasan i ne preporučuje se mladima.
Dobro je, međutim, da učenici budu upoznati s karakteristikama menstruacionog ciklusa
i pojmom plodnih dana. Menstruacioni ciklus je naime period koji počinje prvog dana jednog
i traje do prvog dana narednog menstruacionog krvavljenja. Kod zdravih žena može da ispoljava
velike varijacije u dužini, koje se normalno kreću u rasponu od 21 do 35 dana. Stoga se za
određivanje perioda plodnih dana najprikladnijom smatra preporuka prema kojoj je potrebno
da žena poznaje dužinu svojih menstruacionih ciklusa u prethodnoj godini. Plodni dani se
definišu kao interval koji počinje prvog, a završava se poslednjeg plodnog dana. Prvi plodni
dan se izračunava tako, što se od najkraćeg menstruacionog ciklusa oduzima dvadeset dana.
Poslednji plodni dan se određuje oduzimanjem deset dana od broja dana najdužeg
menstruacionog ciklusa.

 
Dr sci.med. Katarina Sedlecki

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

14 + nineteen =